Boris Nikčević o prvom koncertu crnogorskog dua u Beogradu

Akustika u Salonu 1905 je onakva kakvu sam oduvek želeo. Imao sam lakoću sviranja, intimnu atmosferu, komunikaciju sa publikom i prosto sam uživao u koncertu.

Sezona koncerata Guitar Art Circle počeo je večeras vašim nastupom u Salonu 1905.

Kao što je Bojana rekla, to nam je prvi put da ona i ja nastupamo zajedno u Beogradu. Za mene je to izuzetno zadovoljstvo obzirom da baš brinem svaki put kada nastupam sa njom. Brinem o akustici, kakvo je mesto i da li je pogodno za mene kao flautistu. Nastupali smo Bojana i ja u Moskvi, u poznatom muzeju Kremlj i mislio sam da je to najbolje mesto, ali ipak je ispalo da je lepša akustika u Salonu 1905, više mi odgovara. Onako je kako sam oduvek želeo. Imao sam lakoću sviranja , intimniju atmosferu, komunikaciju sa publikom i prosto sam uživao u tome.

Beogradskoj publici predstavili ste se sa koncertnim programom savremenih kompozitora. To nije standardni program za duo gitara i flauta.

Većinom isti standardi za flautu i gitaru izvode se svuda po svetu. Pokušavamo to da promenimo, da sviramo nešto što malo ko svira, kompozitore koji nisu baš toliko zastupljeni i da na kraju bude interesantn program za različitu publiku. Većinom izvodimo muziku XX veka. Ranije smo imali repertoar gde smo izvodili renesansnu i baroknu muziku, ali smo se na  kraju odlučili da napravimo jedan korak više i krenemo sa kompozitorma koji su nepoznati kod nas i u okruženju, i da promovišemo malo drugačiju muziku.

Vi zapravo nastupate već treći put u okviru Guitar Art Festivala – Guitar Art Summer Fest i Guitar Art Circle.

Bojana ima veći pritisak na vašim koncertima jer je gitarista i mora svaki put da se dokaže i pokaže. Mi sviramo u duetu i drago mi je što smo deo priče Guitar Arta, što mogu da učestvujem na takvom festivalu i nadam se da ćemo i dalje nastupati s anovim projektima.

Sama kombinacija gitare i flaute nije uobičajena na ovim prostorima. Kako je započela Bojanina i vaša saradnja?

Moja supruga je pijanistkinja. Mi smo odavno krenuli sa koncertima u našim karijerama,  ali teško je naći prostore sa klavirom i to je bio najveći problem za nastup. Medjutim, gitara je kao i flauta pokretan instrument koji moze da nastupa vani i u salama. Bojana i ja se znamo već dosta godina, nastupamo više od pet godina i dobro sarađujemo. Ona zna kako ja sviram, a znam i ja kako ona, slušamo se, naučili smo jedno na drugo. Prirodno uspostavljamo tu saradnju i nadam se da će još da traje.

Šta mislite o budućnosti koncerata klasične muzike. Šta se dešava sa klasičnom muzikom u 2016. godini?

I dalje sam u kontaktu sa svetski poznatim muzičarima koji se takođe žale na neku takozvanu krizu sa klasičnom muzikom. Ne mogu ni da kaže da je sve manje interesovanja za klasičnu muziku obzirom da je na akademijama i u školama sve veći broj učenika. Ali koja je perspektiva jednog muzičara koji upiše prvo srednju muzičku školu, završi fakultet, i na koji način sutra može da zaradi i izgradi neku karijeru. Klasična muzika je postala velika borba i za nas,  verovatno ćemo posle ovog projekta da konkurišemo opet Ministarstvu kulture za neki novi projekat.

Koji koncert Bojane Brajović i Vas možete da izdvojite kao poseban?

Posle koncerta smo Bojana i ja malo porazgovarali, najiskrenije meni je uvek bila želja da sviram u Beogradu koncert sa Bojanom. Večeras to dogodilo i ova sala mi je tako lep utisak ostavila da ću teško zaboraviti. Fenomenalan je osećaj zbog zvuka, atmosfere, broja publike koja je došla. Sala koliko god da je, bila je puna. Na početku sam rekao da sam strepio kakva će akustika biti, da li je meni pogodna, a na kraju je bila onakva kakva sam oduvek hteo da bude. Ovaj večerašnji koncert ostaće dugo u sećanju.

Da li postoji neki grad i koncertna sala gde biste posebno želeli da nastupate?

Sala kao sala, nemam neku specifičnu želju da želim da sviram na tom i tom mestu da bi se sutra pričalo da sam tamo nastupao. Želja mi je da ovaj duo sa Bojanom što duže traje i da što češće nastupamo. Svirao sam u Parizu na dosta mesta, između ostalog i u Versaju. To su lepe sale ali nemam specifičnu želju, bitnija mi je atmosfera, da nas publika prihvati i da je akustika na kojoj potenciram dobra.