Roberto Ausel na otvaranju 18. Guitar Art Festivala

“Muzika i gitara postaju jedno”

Ponovo dolazite u Srbiju povodom novog Guitar Art Festivala. Šta očekujete od najnovijeg izdanja festivala? Poslednji nastup koji sam imao na Guitar Art festivalu je za mene bilo jedno nezaboravno iskustvo, o kome često razmišljam. Nadam se istom iskustvu u smislu dobrodošlice koje priređuje orgnizator i publika.

Ovaj koncert je posvećen kompozitorima Latinske Amerike. Vi nastupate sa solo gitarskim resitalom u prvom delu koncerta. Da li vaša virtuoznost i interpretacija posebno dolazi do izražaja u izvođenju ovih dela? Ova dela su prvobitno i koponovana za gitaru od strane kompozitra koji veoma dobro poznaju instrument. Kombinacija posvećenosti instrumentu i muzici, rezultira kohezivnošću i jednistvu virtuoznosti, interpretacije i ekspresije. Muzika i gitara postaju jedno.

 Zahvaljujući vama, Astor Pijacola napisao je 5 kompozicija za klasičnu gitaru. Astor Pijacola i ja imamo zajedničke prijatelje. Upoznali smo se na jednoj večeri u Parizu. Pitao sam ga zašto nikada nije komponovao delo za klasičnu gitaru i ponudio mi je da mu sviram kako bi se bolje upoznao sa instrumentom. Pozvao me je u svoj dom sledeće nedelje. Odsvirao sam mu čitav jedan koncert. Prijalo mu je moje izvođenje i oduševila ga je kompozicija Bagatelle no. 3 Vilijama Voltona – poslednje delo koje sam mu odsvirao. Bio je ubeđen i poželeo je da komponuje za gitaru i da napiše čak 5 kompozicija za mene.

Kritičari komentarišu vaše izvođenje kao izvanredno. Jednom prilikom ste rekli da je za vas gitara poput žičanog kvarteta. Da li je to vaša tajna? To nije moja tajna! To je samo način na koji ja započinjem svoj rad. Za mene je gitara jedan orkestar ili žičani kvartet. Samo posmatranje instrumenta na taj način otvara čitav jedan novi svet.

Da li se gitara kao instrument sve više ceni u u svetu klasične muzike? Ovo je velika promena u odnosu na prethodne godine kada je ova vrsta muzike mogla da se čuje samo na koncertima posvećenim gitari, ali ne i kamernoj muzici generalno.

Vi ste jedan od najpoštovanijih profesora gitare. Da li imate neki univerzalni savet za mlade gitariste? Moje časove pohađaju mladi gitaristi iz celog sveta. Oni dolaze u zemlju čiji jezik ne govore i ne poznaju njenu kulturu. Oni čine ovaj hrabri postupak zbog svoje strasti koju gaje prema ovom instrumentu. Oni veruju u sebe i misle da će im to pomoći. Ubeđeni su da će uraditi nešto veoma važno. Upravo je ta utemeljena pasija  i ubeđenje ono što im omogućava da stignu daleko i da postanu uspešni. Takođe je veoma važno da mladi gitarista ne razmišlja samo o tome kako postati virtuoz, već kako postati interpretator muzike i da razmišlja o tehnici kao načinu na koji će tu muziku izvesti. Drugim rečima, tehnika mora biti u službi muzike a ne sam cilj.