Nastupi na Gitar Art Festivalu su uvek nešto specijalno i izazovno!

Miloš Janjić domaća zvezda 21. Guitar Art Festivala održaće solo resital 13. marta u atrijumu Narodnog muzeja od 21.30.

Miloš Janjić je aktivan kao koncertni izvođač više od dve decenije. Održao je veliki broj koncerata kao solista i u okviru različitih kamernih sastava u svim najznačajnijim koncertnim prostorima u zemlji. Nastupao je u Rumuniji, Grčkoj, Italiji, Holandiji, Crnoj Gori, Sloveniji, Bosni i Hercegovini.

 

Šta publika može da očekuje na koncertu u okviru Guitar Art Festivala?

Program  resitala na ovogodišnjem Gitar Art Festivalu sam koncipirao na transkripcijama solo pesama i jedne popularne klavirske minijature Franca Šuberta, transkripciji "Majorke" Isaka Albeniza, kao i na originalnim delima gitarističke literature; nadam  se da će publici biti interesantno da čuje Temu, varijacije i finale Manuela Ponsea u izvornoj manuskript verziji, koja se znatno razlikuje od edicije A. Segovije i ređe izvodi. Za kraj koncerta sam pripremio Sonatu za gitaru Mikloša Rože, mađarskog kompozitora koji slavu stekao komponujući  filmsku muziku u zlatnom dobu Holivuda, za koju bio nagrađen sa dva Oskara. Mislim da se sonata nezasluženo retko izvodi jer, po meni, predstavlja kapitalno delo naše literature 20. veka.

Koji koncert ili saradnju u karijeri bi izdvojili kao posebno značajnu za vas?

Teško bi bilo odlučiti se za jedan koncert i jednu saradnju. Svaki koncert je priča za sebe i uvek se trudim da pristupim sa podjednakom ozbiljnošću, a svaka saradnja umetnički obogaćuje i nadgradjuje ličnost muzičara. Bitan faktor kod koncerata je naravno akustka, tako da se uvek rado sećam nastupa u prostorima gde je zvuk bio dobar. Onda može i da nastane magija.

Koliko puta do sada ste učestvovali na Guitar Art Festivalu?

Redovan sam učesnik Gitar Art Festivala preko 10 godina. Za to vreme sam više puta nastupao, kako solo, tako i sa triom Amicus, održao veliki broj časova na majstorskim radionicama i skoro svake godine bio član žirija. Nastupi na Gitar Art Festivalu su uvek nešto specijalno i izazovno.

Šta festival predstavlja za vas?

Za mene Gitar Art pretstavlja instituciju koja je uticala na razvoj klasične  gitare u Srbiji. Gitar Art je za dve decenije postojanja doveo u Beograd skoro sva najznačajnija imena iz sveta klasične gitare, kao i ostalih pravaca gitarske umetnosti, omogućio našim učenicima i studentima da uživo čuju brojne vrhunske koncerte i rade sa eminentnim muzičarima na master klasovima. Takmičenje na Gaf-u je svakako jedno od najznačajnijih u zemlji i pruža veliku motivaciju mladim gitaristima da rade i pokažu svoj trud u najboljem svetlu.

Koji su vam planovi za budućnost?

Što se mojih planova za budućnost tiče, očekuje me više koncerata i gostovanja na festivalima u zemlji i regionu, gde ću biti predavač na master klasovima i član žirija. Naravno, kao profesor Fakulteta Umetnosti u Nišu, nastaviću da se trudim da podelim svoje znanje i iskustvo sa  studentima. Pedagoški rad svakako predstavlja jedan od najznačajnijih segmenata mog profesionalnog bavljenja gitarom.

Kako vidite poziciju klasične gitare i klasične muzike uopšte u Srbiji?

Klasična gitara u Srbiji je u dobroj poziciji, postoji dosta talentovanih učenika i studenata koji ne bi bili to što jesu da nema kvalitetnih nastavnika i profesora koji rade sa njima. Može se reći da je gitara ovde na visokom nivou. Međutim, pozicija klasične muzike i umetnosti uopšte u Srbiji nije baš bajna, budžet za kulturu je mali tako da u manjim mestima u zemlji retko mogu da se čuju koncerti klasične muzike. Medijska zastupljenost je manja nego ikada. Klasična muzika kao vrhunska umetnost koja je bitna za kulturu jednog naroda se često pokušava podrediti nekakvim tržišnim uslovima a nasuprot tome bi trebala da bude subvencionisana.