Umetnost i medicina dele zajedničke vrednosti!
Dr Jasmina Knežević, osnivač i pokretač Bel Medica, preduzetnik i vizionar.
Bel Medic i festival iza sebe imaju više od dve decenije postojanja. Kako se gradi institucija koja je danas akreditovana prema najvišim evropskim standardima kvaliteta?
- U trenutku kada sam napuštala državni posao bila sam po nekom našem doktorskom rangiranju među prvih pet dečjih pulmologa u Beogradu i Srbiji. Prva stvar koju sam uradila je da sam dovela ove iznad mene, profesore. Svi su me pitali: "Bože, šta će ti ovaj profesor kada ti to radiš i tražena si?" Rekla sam: "Ne, ne, u Bel Medicu mogu da rade samo bolji od mene, ja ću biti najlošija tačka Bel Medika. Tako sam počela da okupljam ljude od integriteta koji su imali veliko znanje. Opstajali su oni koji su umeli još nešto - da dobro da komuniciraju. Savremeni svet počiva na dobrim komunikacionim veštinama. Vi sada morate da budete deo tima, lider koji će da radi, da bude sa svojim zaposlenima i sa njima deli i dobro i loše i da jednostavno gradite tu dobru pozitivnu energiju. Direktor mora dobro da zna da komunicira sa svima. I sa spoljnim svetom i sa zaposlenima. I da bude posvećen poslu, ne da šefuje, nego da bude deo priče. Znate, nisu doktori, profesori, hirurzi laki za rukovođenje. Mora i te kako da vas ceni i poštuje da bi vas sledio. Ako imate hirurga čije ime će da dovede pacijente, morate biti veoma jaka ličnost da izdržite sve udare, želje, pritiske, sukobe koji neminovno postoje, a da pacijent, klijent to ne oseti.
Nisam otišla u privatni posao zato što nisam imala drugog izbora, nego zato što sam verovala da mogu da stvorim ustanovu koja će da bude drugačija, da ima drugačiji odnos prema pacijentu, jer doktor mora da uradi posao dobro. Kada bolestan čovek dođe kod mene sa upalom pluća, ja moram da ga izlečim i to po svim svetskim standardima. To će, brže ili sporije, uraditi svaki doktor, ali glavna stvar je to kako će pacijent doživeti mene, ovu ustanovu i ove ljude. I tu nema glume, to pacijenti osete. Sada sam to prenela na sve strukture - od domara, vozača, sobarice, do menadžmenta. Moguće je ni od čega napraviti nešto ako čovek ima strasti, ljubavi, vizije.
Da trud nije bio uzaludan, danas govore brojne nagrade i priznanja, a Bel Medic je prošle godine u Italiji osvojio i prestižnu titulu evropskog šampiona u kategoriji Odnos prema klijentu, u konkurenciji 32.000 firmi, među kojima su bili i Rojters, Minhenski aerodrom, belgijski javni prevoz...
Šta je vaš najveći uspeh?
- Mislim da je na prvom mestu osećaj ostvarenosti. Kao mlada i dugo potom, možda doskoro, osećala sam nemir. Sada sam ušla u balans sa samom sobom. Osećam se dobro u svojoj koži. To je faza na koju sam najponosnija. U balansu sam sa sobom i sa ljudima, naravno, jer to proizilazi jedno iz drugog. Svakako uspeha ne bi bilo bez mog faktora stabilnosti, mog supruga. Samo ljudi koji imaju veliki lični integritet, mogu da budu deo takve priče. Nisam ni ja imala problem da njemu budem tonac u Americi ili sekretarica koja je hvatala kontakte i trudila se da bude od koristi.
Na listu svojih najvećih uspeha stavljam i hrabrost da napustim državni posao, jer nisam mogla da izvedem bilo kakvu radikalnu promenu, a nisam više tako mogla da funkcionišem. U suzama sam napustila posao i rekla: ,,Idem zato što će oni i posle 20 godina ostati isti, a ja ću napraviti nešto drugačije’’. Rekla sam to sebi, ne naglas jer bi mi se svi smejali. U medicini koja je tradicionalna i kruta, ako želite da unesete inovativnost morate biti oprezni, kompas se lako gubi. Želela sam promenu kako na ličnom, tako na globalnom nivou.
Naučila sam, takođe, od nekih vrlo uspešnih poslovnih ljudi, da otvoreno pričam gde sam. Tako smo i u Bel medic-u na dnevnom nivou uveli to da se slobodno priča o problemima, da primedba svakog pacijenta nama ide mejlom i da o tome pričamo. Mislim da me je i ta otvorenost ka učenju i promenama dovela do uspeha. Jer evo, ja i sada puno učim i puno se menjam. Nikada nisam posustajala i gledala šta drugi pričaju i misle. Imala sam jaku ideju, ništa me nije moglo zaustaviti. To, međutim, ne znači da čovek treba da bude bezobziran i da cilj opravdava sredstva, ali ako imaš dovoljno jaku energiju i dovoljno jasne moralne principe, onda je to najbolja moguća kombinacija da te gura napred.
Ponosna sam što smo u ova teška vremena ostali etični. Mislim da ni ova ustanova, a ni ja, nemamo crnu mrlju koje bismo se stideli, a bilo je puno izazova. Izaći iz situacija u kojima ljudi umiru, stradaju, iz situacija u kojima bolest napreduje, ali u svemu tome ostati sa ljudima u teškim trenucima, ne okrenuti se i na napustiti ih i kada stvari ne idu kako treba - to je važno. Ako vas oni i u tim teškim trenucima prepoznaju kao ljude koji su dali sve od sebe, mislim da je to veliki uspeh. To je, ustvari, najveća vrednost čitavog tima.
Želja za promenom, želja da realizujem svoju ideju, da pomerim i promenim društvo, ugao gledanja na stvari. Velika je stvar kada radite ono što volite, tada nije teško, i to nije fraza.
Da li ste ostvarili sve što ste naumili, ili ima prostora za dalje usavršavanje?
Zadovoljna sam, mada uvek imam veće ambicije. Kada bi me pitali da li sam zadovoljna samim biznisom, tu još ima puno da se radi da bi bilo onako kako bih volela i kako mislim da mora da bude i kako će tek biti. Nisam realizovala sve što sam naumila. I ovo, dokle smo sada stigli, daleko je od onoga što treba da bude - na svim poljima, ne samo prostorno i po veličini, mada podrazumeva i to. Mislim da još nismo došli do tog stadijuma da imamo sistem onakav kakav bi bio baš po meri pacijenta, čoveka i savremene medicine. Ali verovatno tome nema kraja, i to je i lepo. Ja se nadam da će ideja opstati i živeti i da će težnja ka nečem boljem, humanijem, drugačijem nastaviti da živi. To i jeste jedini način opstanka u savremenom dobu - da nikad ne stanete. To vam je kao kada vozite bicikl, ako stanete, vi ćete pasti. Morate da vrtite i kada vam je teško, i kada vas sve boli, i kada vas udara sa svih strana. Ako je želja da ostvarite ono čemu težite toliko jaka i ako uspete da je prenesete i na druge ljude koji moraju biti ozračeni energijom i željom da se bude drugačiji i da se izađe iz okvira tradicionalnog, onda je moguće napraviti iskorake. U zemlji gde izazova i opasnosti ima toliko, gde nisu jasno postavljena pravila igre, tu zaista kao grupa, tim i celina morate biti snažni i etični da biste svemu odoleli i opstali.
U kakvoj su vezi između muzika i medicina? Da li muzika leči?
Umetnost i medicina dele zajedničke vrednosti, pre svega humanost, kao jednu od glavnih vodilja u radu, zatim jednakost prema ljudima svih godina i opredeljenja.
Potom, univerzalnost. Medicina je univerzalna kao i umetnost. Medicina mora biti savremena, koliko god da je tradicionalna u organizaciji, ona mora biti otvorena za nove stvari i spremna za inovacije.
Prepoznajem ja tu puno sličnosti, ovo su samo neke od njih. Pored toga, i lično sam ljubitelj umetnosti, i suprug je umetnik. Kada putujemo po svetu, naša duhovna hrana i energija je savremena umetnost, svake druge godine smo na Bijenalu u Veneciji. Savremena umetnost je naš način borbe sa problemima i unutrašnjim dilemama. Čini mi se da i ja pokušavam da unesem dah umetnosti u to što radim, iako možda deluje kao nemoguća misija imajući u vidu da ste svakodnevno u kontaktu sa smrću i bolešću. Ipak, ako ne pristupimo tome sa umetničke strane, i ako u tome ne uživamo, pružajući maksimum svojih kapaciteta, boreći se za svaki sekund nečijeg života, onda sve ovo gubi smisao. Mislim da medicina bez umetničkog pristupa nema smisla, opstanka i napretka
Bel Medic i Guitar Art Festival su dugogodišnji prijatelji? Kako biste opisali ovu saradnju?
Ova saradnja je i lepa i važna. Pored toga što smo moj suprug i ja veliki poklonici umetnosti, Bel Medic i Guitar Art Festival imaju bitnu zajedničku crtu – a to je strastven i kreativan pristup poslu. Kada muzičar tako svira, stvara umetnost. Kada lekar tako leči – onda i on stvara umetnost lečenja.